Pali reč za danas

[Sati]

đotimant = svetao, obdaren svetlošću ili sjajem, blistav, izuzetan (po znanju)

Нo će hi đātu puriso kilese, vāto yathā abbhadhanaṃ vihāne
tamovassa nivuto sabbaloko, na đotimantopi narā tapeyyuṃ.

Ako čovek ne razveje strasti, kao što vetar razveje oblake,
čitav svet biće prekriven tamom; neće zablistati ni najblistaviji čovek.

Vangisa sutta, SN II.12, strofa 350
http://www.yu-budizam.com/canon/khuddaka/snp2-12.html

 

[Sati]

pahāna = uklanjanje, odustajanje, napuštanje, izbegavanje

sāvatthinidānaṃ. “cattārome, bhikkhave, oghā. katame cattāro? kāmogho, bhavogho, diṭṭhogho, avijjogho — ime kho, bhikkhave, cattāro oghā. imesaṃ kho, bhikkhave, catunnaṃ oghānaṃ abhiññāya pariññāya parikkhayāya pahānāya ... pe ... ayaṃ ariyo aṭṭhaṅgiko maggo bhāvetabbo”ti.

U Sāvatthiju. Monasi, postoje četiri bujice. Koje četiri? Bujica čulnih zadovoljstava, bujica postajanja, bujica gledišta i bujica neznanja. To su, monasi, četiri bujice. I zbog te četiri bujice, monasi, radi njihovog razumevanja, pronicanja, zaustavljanja i uklanjanja ... treba negovati plemeniti osmostruki put.

Ogha sutta, SN 45.106

[Sati]

nirodha = nestanak, prestanak

u mnogim slučajevima nirodha je sinonim sa nibbāna i parinibbāna, a suprotna joj je reč
samudaya = nastanak.
Tako i u formuli iz Dhammaćakkappavattana sutte:

Yaṃ kiñći samudaya-dhammaṃ sabban taṃ nirodha-dhammaṃ.
One stvari koje nastaju, sve te stvari i nestaju.

 

[Sati]

upekkhā = ravnoteža, spokojstvo, unutrašnji mir, neutralan osećaj, nezainteresovanost, ravnodušnost (ne u negativnom smislu); cilj budističkog puta


“atthi, bhikkhave, sāmisā pīti, atthi nirāmisā pīti, atthi nirāmisā nirāmisatarā pīti; atthi sāmisaṃ sukhaṃ, atthi nirāmisaṃ sukhaṃ, atthi nirāmisā nirāmisataraṃ sukhaṃ; atthi sāmisā upekkhā, atthi nirāmisā upekkhā, atthi nirāmisā nirāmisatarā upekkhā..."

"Postoji, monasi, svetovna radost, postoji duhovna radost i postoji još veća duhovna radost. Postoji svetovna sreća (sukha), postoji duhovna sreća i postoji još veća duhovna sreća. Postoji svetovno spokojstvo, postoji duhovno spokojstvoi postoji još veće duhovno spokojstvo..."


http://www.yu-budizam.com/canon/samyutta/sn36-031.html

[Sati]

saddhā = poverenje, vera

Buda ovako opisuje delove kočije kojom se stiže do probuđenja:

“yassa saddhā ca paññā ca,
dhammā yuttā sadā dhuraṃ.
hirī īsā mano yottaṃ,
sati ārakkhasārathi."

"Njeni kvaliteti poverenja i mudrosti
uvek su zajedno i ravnomerno upregnuti.
Stid joj je ruda, a um je am,
svesnost pažljivi kočijaš."

Đānussonibrāhmana sutta
SN 54;4

 

[Sati]

dhađa = zastava, barjak; znak, simbol

“nābhāsamānaṃ đānanti,
missaṃ bālehi paṇḍitaṃ.
bhāsamānañća đānanti,
desentaṃ amataṃ padaṃ.

“bhāsaye đotaye dhammaṃ,
paggaṇhe isinaṃ dhađaṃ.
subhāsitadhađā isayo,
dhammo hi isinaṃ dhađo”ti.


"Kada je mudar čovek među budalama,
oni ga ne prepoznaju ukoliko ne progovori,
ali ga prepoznaju ako govori,
ukazujući na stanje besmrtnosti.

Takav i treba da zbori i objašnjava Dhammu,
takav treba da visoko podigne barjak mudraca.
Dobro izgovorene reči jesu barjak mudraca:
jer mudrima Dhamma je barjak."

Visākha sutta
SN XXI:7

[Sati]

Ovaj put više reči, čak pet, ali nisu teške 

Pet je vrsta obuzdavanja i zaštite koje je Buda preporučivao svojim učenicima:
1. vrlinom (sīlasaṃvara)
2. svesnošću (satisaṃvara)
3. znanjem (ñāṇasaṃvara)
4. strpljivošću (khantisaṃvara)
5. trudom (viriyasaṃvara)

To su vaših pet zaštitnika.

 

[Sati]

Poslednju, petu zaštitu "viriyasaṃvara" juče sam preveo kao "trud", jer je povezana sa unutrašnjom snagom, istraknošću, srčanošću.

Posle gledam latinski rečnik i naiđem na reč
vir = muž, suprug, čovek
a onda i pridev
virilis = muški, muževan, lični, hrabar, srčan
što su sve kvaliteti do kojih se jako držalo, a i danas drži.

Tako mi se dopalo da mislim kako viriya i virilis dolaze iz istog korena, a da iz njega dolazi i naša reč vrlina. Možda grešim,a  možda i ne 

[Sati]

saṇhā — prijatno, meko, blago


149. “cattārimāni, bhikkhave, vacīsucaritāni. katamāni cattāri? saccavācā, apisuṇā vācā, saṇhā vācā, mantabhāsā — imāni kho, bhikkhave, cattāri vacīsucaritānī”ti. navamaṃ.


Dobra dela (A IV:149)
Monasi, postoje ova četiri vrste dobrih dela počinjenih govorom. Koje četiri? Govorenje istine, dobronameran govor, prijatan govor, mudar savet. To su, monasi, četiri vrste dobrih dela počinjenih govorom.